autor:

Lucija Sever

Pretprošlog tjedna smo pisali o dodjelama Teddy nagrada na ovogodišnjem Berlinaleu. Nagrada se dodjeljivala u tri kategorije; za kratki, dokumentarni i igrani film. Nagradu za najbolje dramsko ostvarenje dobio je Nasty Baby, dok je drugo mjesto osvojio je film Stories of Our Lives. Najboljim dokumentarnim filmom je proglašen film The New Man, a najboljim kratkim filmom San Cristobal. Više (http://queer.hr/42852/dodijeljene-teddy-nagrade-na-ovogodisnjem-berlinaleu/?preview=true&preview_id=42852&preview_nonce=c894b1a9b3).

Teddy nagradu, kao službenu nagradu Berlinalea, dodjeljuje neovisni žiri kojeg pretežno čine organizatori gej i lezbijskih filmskih festivala. Ove godine je tako ta čast pripala i organizatoru Međunarodnog festivala queer filma Merlinka, Predragu Azdejkoviću, kojemu smo postavili par pitanja koja donosimo u nastavku.

1. Merlinka se održava već šestu godinu za redom. Što ste sve naučili kroz svoj dugogodišnji rad na festivalu i što Vam je u planu u daljnjem radu (i ove i sljedeće godine)?

Posle šest godina Merlinka festivala naučili smo kakav je ukus beogradske publike i kakve queer filmove žele da gledaju. Takođe se pokazalo da je filmski festival odlična alatka za izgradnju i osnaživanje LGBT zajednice, koja ostvaruje odlične rezultate, a ne izaziva negativne reakcije. Za ovogodišnji Merlinka festival koji se održava od 10. do 14. decembra planiramo promenu koncepta festivala, te će jedan ceo dan biti rezervisan za maraton kratkih queer filmova koji će trajati od podneva do ponoći sa pratećim sadržajima, sve u cilju veće promocije kratkih queer filmova, koji do sada nisu dobijali dovoljno pažnje. Takođe, planiramo nekoliko pratećih sadržaja i retrospektiva, ali to još uvek držimo u tajnosti.

2. Pozvani ste za člana žirija na ovogodišnjem Berlinaleu? Možete li nam opisati svoja iskustva od tamo?

Po prvi put sam bio na nekom međunarodnom filmskom festivalu, te sam naučio jako mnogo kako to sve funkcioniše na licu mesta i dobio jako puno novih ideja koje ću primeniti na Merlinka festival. Teddy je ove godine dodeljen po 29. put i to je jako bitna nagrada kada je u pitanju queer film. Berlinale je pre svega sajam filma, gde se zarađuje novac… distributeri biraju filmove koje će otkupiti, producenti prodaju filmove ili traže nove projekte koje će podržati… sve projekcije su ispunjene do poslednjeg mesta. Berlinale nije glamurozan filmski festival kao Kan i Venecija, ali je izuzetno važan za filmsku industriju i to pre svega za evropsku, azijsku i južnoameričku.

3. Da li su vaši favoriti nagrađeni ove godine?

Nisu baš svi moji favoriti nagrađeni, ali sam ja zadovoljan izborom koji smo napravili. Film “Nasty Baby” Sebastiana Silve nije bio moj favorit, ali će taj film biti jako važan za zapadnjačku LGBT zajednicu, jer kritikuje samu LGBT zajednicu, koja se utapa u srednju klasu i postaje netolerantna prema drugima. Rasizam, ksenofobija, nacionalizam je prisutan u LGBT zajednici i to će jednog dana biti problem s kojim moramo da se suočimo i mi u Srbiji.

4. Koji vas se film najviše dojmio?

Film “Stories Of Our Lives” Jima Chuchua, kenijski film koji nam donosi četiri priče o životu LGBT osoba u Africi je ostavio najveći utisak na mene i jako sam zadovoljan što smo mu dodelili specijalnu nagradu žirija. Potrebna je velika hrabrost da se takav film uopšte snimi, ali pored hrabrosti film je kvalitetno snimljen, sa odličnom pričom i dobrom glumom.

 

5. Što mislite da jedan LGBTIQ film čini kvalitetnim i dostojnim nagrade?

Produkcija queer filmova je ogromna, sad već svako može da snimi kratki queer film svojim mobilnim telefonom… Naravno, u tom mnoštvu filmova ima đubreta i dragulja… Meni je važno da vidim nešto novo, nešto hrabro, prst u oko ako može, nešto što će da uznemiri i izazove raspravu i razmišljanje… Zato mi se posebno dopao libanski film A Spectacle of Privac Roya Diba, koji je kroz odnos dve osobe uspeo da provuče odnos Izraela i Palestine, da bude politički hrabar na jedan jedinstven umetnički način.