Queer.hr

Antonia Baehr, je koreografkinja, rediteljka i performerka iz Nemačke,  koja je u Zagrebačkom plesnom centru izvela u petak u 20 h one (wo)man show: “Rire – Lachen”. Ona svojom “nedisciplinarnom” metodom proučava smeh autoportretišući sebe. Smeh je lek! To svi znamo. On je odraz sreće, refleksija dobrog humora ili bar dobrog raspoloženja, i zarazan je – mnogo zarazniji od suza i tuge.

Koliko smeh “bez povoda” može biti inspirativan i postati odličan instrument, umetničko sredstvo i ekspresivna forma komunikacije (kako u životu, tako i na sceni), autorka je uvidela u razgovoru sa rođacima i prijateljima, koji su je podržali, pa čak i komponovali izvedbene delove za ovu predstavu. Na ovom smehotresnom “koncertu” ona isključivo eksploatiše svoje grlo, glasnice, usta i nos, uz facijalnu mimiku i telesno-refleksivnu tipsku gestikulaciju.

Antoniina interpretacija smeha ima gradacijski razvoj. Na početku izvedbe je ritam smeha mirniji, bezbrižniji i bezazleniji, dok ga u kulminativnoj završnici konvertuje u katarzični, psihodelični, pakleni horror.

U ovoj paradi smeha smo videli njegove najraznovrsnije forme i oblike, nazirući širok spektar identiteta ispred kojih on stoji. On je piskutav, coktav, graktav, zagrcljiv, cvrkutav, groktav, usiljen, kreštav, zacenjujući, cerekav, skiktav, prigušen, grohotan, škripav, ironičan, zvonak, kakofoničan, meketav, zveketav, kreketav, klepetav, prigušen, kroz nos ili kroz usta, uz udah ili kroz izdah, melodičan ili disonantan, stidljiv i raskalašan, prijatan i odbojan, iskren i podrugljiv, dečiji i starački, ali beskompromisno bespolan, polno nediferenciran.

U pauzama između tačaka, autorka je veličanstveno ozbiljna. Antonia smehom podražava i kretanje loptica koje baca po podu, koristi efekat eha, multiplifikuje svoj smeh, praveći polifoničnu psihodeličnu dramsku strukturu i dovodi publiku u zbunjujući privid njenog trbuhozborstva. U završnoj tački, kada se sa stropa spusti velika lupa, iza koje autorka postavlja svoje lice, postigavši distorzičnu karikaturu facijalnog odraza, videli smo delirično-ekstatičnu scenu mahnitog gromoglasnog ludila, sličnog Jokerovom iz filma Batman.

Lutz Forster je koreograf i plesač, izvođačka legenda svetskih razmera iz Wuppertala – Njemačke, koji je u Histrionskom domu nastupio u 21.30 h, monološkom predstavom “Lutz Forster”, iniciranom saradnjom s još većom legendom Francuzem Jerome Belom. Uz realno najbolji odziv publike dosad.

Jerome Bel je čuven po seriji predstava posvećenih životnim pričama i karijerama velikih plesnih umetnika, kao što su Pichet Klunchun, Veronique Doisneau i Cedric Andrieux. Predstavom “Pichet Klunchun” je gostovao na Queer Zagreb festivalu 2007. godine, a njome osvojio i prestižnu nagradu Routes Princess Magriet, za multikulturalnu raznolikost.

Forsterova autobiografsko-koreografska ispovest, iako nenametljivo, vrlo  senzibilno dočarava Forsterove plesačke početke, lične nesigurnosti, poraze i uspehe od ranog razdoblja do današnjih dana, njegov put od rodnog Wuppertala, preko Amerike – New Yorka, saradnju sa raznim plesnim i koreografskim trupama i zvezdama, kao što su Pina Bausch i Bettina Masuch, do predavačke karijere, povratka domu i aktuelnih zbivanja.

Iskustvom prebogat, ovaj izvođač zrelih godina, na sceni oslobođenoj scenografije, osim povremenog korišćenja stolice, u klasičnom elegantnom odelu, kreće se odmereno, otmeno i graciozno, te minimalističkim gestualnim pokretima i verbalno, interpretira najznačajnije događaje, susrete i dijaloge iz života. Njegova naracija je puna duha i smisla za humor, neposredna, jednostavna, ali vrlo upečatljiva, bilo da na sceni sedi opušteno i puši cigaretu, vezuje kravatu, skida cipele i čarape, oponaša pčelu, ili fragmentarno pleše dočaravajući nam prisustvo i uloge drugih igrača. Ritam je ujednačen, staložen, s praksom verbalne najave – objašnjenja scene, a zatim i njene  plesne izvedbe, uz parcijalno korišćenje muzičkih numera, kao što je genijalna interpretacija jezika – govora gluvo-nemih, kada telesnim znakovima prati muziku i tekst, izgrađujući ekspresivnu baletsku tačku.      

Bilo je divno videti Lutz Forstera i na DJ partyju u noćnim satima, u impresivnom ambijentu Stare klaonice, gde su queerovci plesali i uživali do ranih jutarnjih sati uz DJ Yasa, DJ BO1 i DJ Petra Dundova. Ugodno zavaljeni na ležaljke, ili raskakutani i oznojeni ispred DJ pulta, mogli ste da uživate na partyju, bar onoliko koliko sam ja.

Primećujem da ovogodišnji Queer protiče bez ikakvih javnih – medijskih, pa čak ni privatnih skandala, incidenata, niti ekscesa, ne računajući blagu ekstravagancu mog prijatelja Daniela, koji je prošle noći pojačao atmosferu, plešući božanski gol-golcat pred svima. Eto bar nekog dojmljivog prizora iz Off-a!