autor:

Karla Horvat Crnogaj

Razgovarali smo s Marinom i Ivanom, mladim gej parom iz Splita – o Prideu, očekivanjima spram nove gradske vlasti – i željama za budućnost i život. Obojica su studenti i sudjeluju u organizaciji ovogodišnjeg Pridea, Marin je baš iz Splita, a Ivan živi u okolici.

Qhr: Jeste li već bili na Prideu?

Marin: Ja jesam, nisam bio prve godine, jer nisam bio u Hrvatskoj. Druge godine jesam bio, doduše samo kao sudionik.

Ivan: Ne, do prije 2 mjeseca sam bio radikalno protiv Pridea.

 

Qhr: I što je uzrokovalo takvu drastičnu promjenu mišljenja?

Ivan: Moj dečko mi je otvorio oči za neke stvari, i zašto to sve ima smisla i ubacio me u ovo sve.

 

Qhr: I što sada očekuješ od Pridea?

Ivan: Ja se na Prideu ne mogu pojaviti, jer moji za mene još ne znaju. Ali od povorke očekujem da ljudi napokon shvate da je biti drugačiji zapravo normalno.

Marin: Da, da nas zapaze da smo tu, da živimo tu u ovom gradu, htjeli oni to ili ne.

 

Qhr: I kako je to biti gej par u Splitu?

Ivan: Pa ja bih započeo s jednim lošim incidentom, kada smo se tek upoznali i bili na jednom od naših prvih dejtova. Njegova je frendica slavila rođendan u jednom kafiću i mi smo se u jednom trenu poljubili, nakon čega smo bili ‘opomenu pred isključenje iz kafića’ iz tog razloga što ‘naše ponašanje ugrožava posao kafića’.

Marin: Mislim, mi smo dobro i prošli. Nije baš da se u gradu ne može zamijetiti da smo mi par. Zamijene nas ili s turistima ili shvate da smo gej par. I to je to. To se primijeti i mi smo super prošli do sad. Mi se znamo i primiti za ruke pod kišobran i gledati se svakako i što se tiče ispada homofobije, tu smo mi dobro prošli. Ima onih koji su puno nesretnije prošli, koje mi i osobno znamo.

 

Qhr: Što si vi želite od Pridea, od LGBT pokreta, da se ostvari u recimo narednih 5 godina?

Ivan: Pa meni recimo uopće nije bitno hoću li moći posvojiti dijete, hoću li se moći vjenčati. Niti mi je bitno da imam papir, formular – samo mi je bitno da budem prihvaćen. Da kada na primjer imam fotokopirati za Pride neke letke, da ne moram razmišljati zna li vlasnik moje doma. Želim moći normalno prošetati ulicom da mi netko neće iza leđa vikati da sam peder, da sam bolestan…

Marin: Meni je tu situacija malo drugačija. Ja bih htio moći sklopiti brak – mislim, to zvuči smiješno, svatko mi može reći da odem potpisati sporazum kod javnog bilježnika, ali da mi se nešto dogodi…ili da završim u bolnici ili da umrem – mi ćemo akumulirati kapital godinama, stvoriti imovinu. Ja želim da to pripadne njemu. Ja želim da on odlučuje o mojem životu i smrti u bolnici. Želim da imam samu mogućnost posvojiti dijete. Samo imati tu mogućnost, a naravno da ću se sa svojim partnerom dogovoriti kako ću konstruirati život.

Ali ovo što Ivan kaže, to jest najbitnije. Da shvate da nismo vanzemaljci, likovi iz bajke.

 

Qhr: Situacija se u Splitu promijenila unazad pola godine, godinu dana: nastaju nove inicijative, ima više događanja… kako se to osjeti u svakodnevici?

Marin: U Splitu se to primijeti u odnosu na prije godinu, dvije jako puno. Nezamislivo je bilo da se u Splitu uopće dođe na ideju organizacije queer partija. A sada je bilo 8 Plesnjaqa, što u Ghettu, što u Kocki..

Ivan: I nikakvog problema nije bilo…

Marin: Da, ili su znali i nisu reagirali, ili nisu znali jer ih nije briga. To me recimo oduševilo, da nikad nisam imao problema kad sam išao na Plesnjaq. Da me nitko nije zaustavio na ulici, dobacio nešto… više mi komentara dobacuju kada šećem Rivom.

 

Qhr: Imate li očekivanja spram novog gradonačelnika?

Marin: Jako puno. I to ne samo što se tiče LGBT tema. Meni se nekako čini da stvari idu na bolje.

Ivan: Da, ne gledajući samo na LGBT populaciju, s njegove strane se bar vidi neki trud, jer u zadnje 4 godine se nije vidjelo nikakvog pokušaja da se stvari poprave.

 

Qhr: Razmišljate li o tomu da se preselite u Zagreb?

Marin: Sigurno. Kad bi mi sada dala tu opciju, otišao bi odmah.

Ivan: Da, odmah!

Marin: Čisto da ne moram čekati onih mjesec dana da mogu otići s dečkom na party, evo, ja osobno bar.

Ivan: Ma nije nego…u Splitu staviš šal i torbu na rame i svi te, ono, ubijaju pogledom. U Zagrebu je to normalno.

 

Qhr: Pa, mislite li bi li se to moglo promijeniti u naredne 4 godine?

Marin: Mislim da ne.

Ivan: U Splitu su jako jako zadrti ljudi i „kršćani“ – kažem u navodnicima jer je to samo na papiru, a s kršćanstvom nema ni ‚k‘…

Marin: Neće se to promijeniti u 4 godine mandata, jedino što bi se moglo dogoditi je da postano nasilno tolerantniji, što mislim da i hoće. Ako će stvarno biti otvoren LGBT centar, pretpostavljam da će prvih 2-3 mjeseca biti kamenovanja, gađanja, i da će se onda kao i na sve drugo, kako su građani Splita konformisti – jednostavno prilagoditi.

 

Qhr: Danas je taj veliki dan – koje su misli pred Pride?

Marin: Mene od Pridea hvata trema, ne od straha, nego radi toga što nemam tu mogućnost da odem sa svojim partnerom na Pride. I nekad me uhvati ogroman strah, kad vidim u što smo se zapleli u nešto –  koliko se trudimo za nešto što ne možemo skupa proživjeti…

Ivan: Da, u biti mi radimo na tome s nadom da će se to primijeniti, da će biti bolje.

Marin: Radimo na tome, a ne možemo to…

Ivan: Skupa proslaviti.

Splitska Povorka ponosa kreće danas, u subotu 8. lipnja, s okupljanjem u 13 sati i polaskom povorke u 14 s Đardina.

Pratite Split Pride uživo – iz minute u minutu, na Queer.hr-u!