autor:

Kuhano vino ispijamo. Oko nas šetaju zagrljeni parovi obučeni u H&M, Diesel. Siromašni samo žicaju, to misle ovi bogatiji. Grad je beskrajno neukusno okićen. Svako malo se čuje prigodna : I will survive. Kao da njome reagiraju na ekonomsku situaciju, a ne na neku ljubavniju prirodu na koju se taj tekst i odnosi.

Pričamo o željama. Odraslo ustanovljujemo da ih nemamo. Intelekt nam ne dopušta da želimo situacije Sam iz kuće, Love actually. A drugi filmovi nas možda i ne zanimaju. Doba nevinosti je prošlo. Ljuti smo što ga više nema, što više nema nekoga tko će nas prigrliti u svoj topli dom, pun ručkova i večera i ljuti smo što smo odrasli.

Podsmjehujemo se. Malo kasnije nam zasuze oči na neku dirljivu pjesmicu iz vrtića. Prošli smo pored nečeg za djecu, nečeg što je mišljeno da ih zabavi.

Kasnije gledam u našu fotografiju. Laž je, kao i svaka druga. Tvoj osmijeh je muljatorski. Moj je ponosni i muljatorski, muljam dok se ponosim. Svira love theme iz onog francuskog filma, s kišom, i Cherbourg. Poslije odlazim k njoj. Jedemo i pijemo. Pričamo o izdajama i očekivanjima, i kod nje je glavno očekivanje: mir. Tražimo da se budimo mirni i da mirni odlazimo spavati, da nema računa, podračuna, podbriga i briga.Tražimo da nema očeva, majki, superega koji nas kolje. Hoćemo samo užitak, bez požude. Samo želimo ljubav.

Onda bude 4 ujutro.

Iza nas je drvce, vatromet, i južina. Kao mislim da pomišljam na tebe, ali ja to ustvari ne radim.

Odrasli smo dovoljno da znamo da nema bježanja od onoga što je, ni u budućnost ni u prošlost. Naprosto je drsko. Sve se događa da bi nas nečemu podučilo, da bi nas vratilo nama. To valja prepoznati.

Božić je svaki dan.
Ako ste već religiozni, budite ozbiljno religiozni.