FESTIVAL | QUEER-O-KLUB | RJEČNIK | VODIČ

Hronike festivala

objavljeno:

5. 05. 2010.

autor:



Biljana Kosmogina, balkanska queer kraljica, spisateljica i multimedijalna umetnica, ovog puta u ulozi hroničarke festivala, s poletom i radošću izveštava o zbivanjima na queer sceni i mimo nje.  

Queer Zagreb festival je otpočeo u utorak 4.05. i trajaće do 14.05. – punih deset dana. S queerom nema zajebancije! Već osmu godinu zaredom ovaj festival uspešno, udarnički i postojano, predstavlja repertoar koji po autentičnosti, ozbiljnosti i vrhunskom kvalitetu pozorišnih i muzičkih predstava, filmova, performansa i njihovih izvođača, dokazuje da su queer kultura i umetnost neotuđivi deo rajskog vrta u kojem izvor nikad ne presušuje, sunce nikad ne zalazi, cveće buja preko cele godine, i što je najvažnije, ima ga i ko mirisati, brati i drugom poklanjati.

povezane vijesti

U Zagrebačkom kazalištu mladih (ZKM) otvaranje festivala su propratile hrvatske televizije i predstavnici medija, kao i uvaženi gosti, predstavnici kulturnih institucija, stranih instituta i diplomatije, poput ambasadora Nizozemske i Francuske. Čast otvorenja je pripala Holcombe Walleru i njegovom pratećem bendu The Healers, iz Amerike (Portland – Kalifornija), s glazbenim, multimedijalnim performansom “Into the Dark Unknown: The Hope Chest”.

Interdisciplinarni umetnik Waller, pevač, muzičar, kompozitor i redatelj, svoju dirljivu, intimističku poetiku interpretira suptilno, neposredno i nenametljivo, svirajući akustičnu gitaru u folk maniru, uz to koristeći samo zvončiće i zvečke, daleko od svake spektakularnosti i vizualnog senzacionalizma. Italijan po majci, po ocu Jevrejin, on je predstavnik generacije(a) stasale u Americi preživljavajući krizu društva i loše politike, ratne sukobe, verske polarizacije, ekološke pretnje… Potvrđujući da je osećajnost uvek In, njegov lični kosmos – innerspace čine obične, male, introspektivne priče: sećanja, snovi, dijalozi sa majkom, preispitivanje ličnih stavova, strahova i depresija, čežnja za ljubavlju ili tek podsećanja na davne, nikad zaboravljene likove i detalje iz života. Nepretencioznom scenografijom, sačinjenom od velikog trpezarijskog stola, na kom sedi ili stoji, i naslaganih kartonskih kutija u pozadini, Waller svojim “kazališnim folk koncertom” scenski integriše muziku, video i performans, uz pomoć četiri diskretna, ali impresivna izvođača – The Healers: Ben Landswerk, Halen Cohen, Kelly Meyer, Steve Kennon (gitara/bendžo/klavijature, violina, čelo, ksilofon/melodika/trombon).
Glazbu prate video radovi u kojima su statični prizori uobičajenih interijera iz porodičnog doma, onakvog kakvog svi imamo, u scenama koje deluju vrlo smirujuće, meditativno. Na njima Weller portretiše oblake, ili nam daje iluziju vanvremenske prisutnosti  i bliskosti, kroz otvoren prozor sobe s pogledom na bujnu krošnju drveta, dok lišće drhturi na povetarcu, zavesu lagano njiše propuh, kroz sporoprotočne makro kadrove kuhinjskih elemenata, posuđa i tegli na kuhinjskoj polici, koji bude u nama emocije i proizvode optimizam. Njegova “škrinja nade” je utočište – bakina tegla džema u koju redovno zavlačimo i ližemo prste, nadomak zloslutnog, mračnog i neizvesnog spoljnog sveta, gde su otuđenost, diskriminacija, represija i nasilje nezaobilazni i poražavajući činioci koji najavljuju još gora, još mračnija, apokaliptična vremena. Weller nam izmamljuje sentimentalni osmeh na licu, ali i dirljivo nagoni suzu da iz oka kane.
Wellerova naracija zastupa univerzalne suštinske vrednosti i bliska je svima nama, bilo da govori o svojoj tuzi usled venčanja najboljeg prijatelja, o zanosnoj devojci Fridi, zbog koje bi mogao, o lepoti jutarnje svetlosti koju sunce rasprostire po našem usnulom licu i postelji, treperavim senkama koje promiču kroz zavesu, ili pak prikazujući na videu malu bebicu, svoju nećaku, i njen osmeh u kome se ogleda sva lepota života. Weller svojim nastupom dokazuje da su emocije uvek bile i ostale elitna, raritetna, teško dostižna roba. Za sreću su dovoljne male stvari i prizori, npr. prisustvo voljene osobe, uz vožnju biciklom ili uz raspaljeni roštilj u dvorištu iza kuće, razgovor sa vetrom i oblacima, sa slučajnim prolaznikom s kim razmenjuje uobičajene fraze u kojima čuči mudrost, ili bezbrižna uljuljkanost nedeljnog prepodneva uz “Sunday Morning Buttering”. Svojim perfektnim razigranim tenorom i senzibilitetom koji je negde između Paul Simona, Billy Joela, Neil Younga i Chris Isaaca, on zagovara politiku ljubavi, slobode i miroljubivosti.
Reakcije publike na ovaj izvedbeno minimalistički, ali atraktivni, emotivni performance, nedvojbeno su pokazale, da se velike poruke ubedljivije prenose šapatom – diskretno, nego vatrometno, karnevalski bučno i napadno.
Ovaj performance je svakako bio iznenađenje za sve koji su očekivali prezentaciju rafalne paljbe gay aktivizma, formu cirkusko-vodviljskog urnebesa ili možda neku high-tech i high-voltage ludnicu, što je za početak Queer festivala pun pogodak – odmereno, emotivno, sofisticirano. Wellera i The Healers ćemo sa radošću slušati i gledati i sutra (četvrtak) od 23 h u kinu Mosor, gde će imati još jedan nastup.

Queer ne bi bio queer kad ne bi upriličio adekvatni party iza otvaranja festivala. U kinu Mosor je od 23 h nastupio ponovo okupljeni, u redukovanoj verziji Kimiko band. Videli smo na stageu Queen Lizzie, Miss Princes of Zbeletron: DJ Noru. U korenu je Shoxx proistekao iz Kimika, a Tajana peva kao hipnotična nimfa! Ovaj mladi elektro sastav, mešavinom elektra, popa i indie-a, je pružio odličnu zabavu, gde su queerovci (i gosti i organizatori) uz vatreni ples dali sebi oduška i proslavili uspešan početak festivala. Ali čuvajte se! Lokomotiva je tek počela da se zahuktava, a vagoni su puni (rado)aktivne umetnosti i (s)eksplozivnog materijala!

Hroničarka festivala
Biljana Kosmogina


Komentirajte!

Unesite komentar ili trackback s drugih stranica. Komentare mozete pratiti i putem RSS kanala.

CAPTCHA Image
Refresh Image
*

Spam protection by WP Captcha-Free

NEWSLETTER

Vaša email adresa:

OMG!
Opasno Mudre Gej-novosti




Srđan Sandić
Hiperinflacija emocija


Kosmogina
Pitchkanterije


Igor Grabovac
Ružičasti stetoskop




Marino Čajdo
Cocktail


Dominik Colins
Qoohanje za romantike